Anonim

(potkraj 14. stoljeća)

BOG SE RODI V VITLIOMI

Bog se rodi v Vitliomi
     djavlju silu tagda slomi.
Gradu ime tako biše
     kako božji prorok piše.
Tu pastiri blizu stahu
     pri ovčicah i ne spahu.
Svitlost božja na njih pride
     pred kov noćna tma otide.

Pastiri se čudovahu,
     glasom k Bogu vsi vapjahu.
Mnoštvo an’jel tu vijahu,
     slavu božju ki pojahu.
Jedan an’jel do njih teče
     i prišad im tako reče:
„Ja vam danas radost pravlju
     i na put vas ja nastavlju.
Spasitelj se rodi danas
     ki je prišal z neba za nas.
Ne kasnite dulgo stati,
     oćete ga blizu najti.
Povit leži v Vitliomi,
     u jasalceh, v tujem domi.“

Kad pastiri to slišaše
     Duhom svetim se važgaše
ter se na vkup zgovoriše
     jednim glasom vsi rekoše:
„Potacimo k Vitliomu,
     potacimo k božju domu;
pogledajmo božja grada,
     pozdravimo Boga mlada!“
Oni tamo skoro tekše
     i najdoše čudo vekše:
Diva sina povijaše
     ki vsim svitom obladaše.
Travicu mu prostiraše,
     Bog v jaslaceh počivaše.
Mladenac je slaji meda
     ki na pravih slatko gleda.
Volak zimu odgonjaše,
     oslak mu se poklanjaše.
Skoti Boga znahu tada,
     a grišnik ga ne zna sada.

Pastiri se povratiše,
     glasom Boga pohvališe.
Slavu božju ku vidiše
     i družim ju navistiše.
O Isuse, božji sinu,
     slava budi tebi vinu!
Sinu božji, budi hvaljen
     va vse viki vikom. Amen.

Anonim

(15. stoljeće)

VA SE VRIME GODIŠĆA

Va se vrime godišća
mir se svitu navišća
skoze rojen’je ditića
ot svete devi Marije.

Od pričiste device
ter nebeske kraljice
vzide zvezda danica
ot svete devi Marije.

Deva sina porodi,
djavlju silu vsu slomi,
a krstjane oslobodi,
sveta deva Marija.

O pol noći se Bog rodi
nebo i zemlju prosveti,
kako o pol dne svetio be
ot svete devi Marije.

U jasli ga kladiše,
mati mu se klanjaše,
ter ga slatko ljubljaše
sveta deva Marija.

An’jeli mu služahu,
novu pesan pojahu,
milost njega slavljahu
i svetu devu Mariju.

O an’jeli tacite,
Sina božja slavite
ter pastirem recite
ot svete devi Marije.

An’jel priđe nebeski,
ter pastirom navesti
prevelike radosti
ot svete devi Marije.

O pastiri, tacite,
stada vaša pustite,
Sina božja išćite,
sa svetu devu Mariju.

Kada pastiri idoše,
Sina božja najdoše
ter mu slavu izdaše
i svetoj devi Mariji.

Kada k njemu pridoše,
veliko se čudiše
tere tako rekoše,
sveta devo Marije.

Čudo velo človeka,
kralja videsmo velika,
v grdu plenu povita
ot svete devi Marije.

U jaslih on ležaše,
svite na njem ne beše,
zač uboštvo ljubljaše
sa svetu devu Mariju.

Po rojen'ji osmi dan
Sin božji bi obrezan,
i krv proli on'je dan,
sveta devo Marije.

Stari zakon tvrjaše,
a novi načinjaše,
Sveto pismo plnjaše
sa svetu devu Mariju.

Od istoka tri kralji
mnogo dan su jizdili,
da bi Isusa vidili
sa svetu devu Mariju.

Zvezda voj njih bivaše,
zrakom put njim kazaše,
kade Sin božji počivaše
sa svetu devu Mariju.

Kada k njemu pridoše,
zlato i tamjan podaše,
a muro darovaše,
sveta devo Marije.

An’jel obnoć prileti
tere kraljem navisti
ka Irudu ne pojti,
sveta devo Marije.

Kada domov pojdoše,
jednim glasom vzapiše,
klicajući vzglasiše,
sveta devo Marije.

Tebe, Bože, hvalimo,
sveto Trojstvo slavimo
sada i va veki vekom, amen.

(ANTOLOGIJA HRVATSKOGA PJESNIŠTVA od davnina pa do naših dana, sastavio Ante Stamać; ŠKOLSKA KNJIGA, Zagreb, 2007.)