Anonim

(13. stoljeće)

NARODIL SE JE KRALJ NEBESKI

Narodil se je kralj nebeski
od Marije, čiste device.

Ej na mladom letu veselemo se,
mladoga kralja mi molemo.

Po njem je položen sveti Štefan,
prvi mučenik Gospona Boga.

Sveti Ivanuš preljubljeni,
među apostolmi preobrani.

Drobnu dečicu pomoriše
za ime Božje kako ovčice.

Silvester papa k njim se pridruži,
koga na nebeseh okoruniše.

Tomaš biskup ino mučenik,
Tomaševo ime to je blaženo.

Obrezavanje kaj se govori,
na zveličenje imenuje se.

Trije kraljevi časti nose,
temjan, zlato, plemenitu mast.

O mi vsi Božji kršćeniki,
mladomu kralju dare nesemo.

Hvaljeno budi sveto Trojstvo,
hvalu mi zdajmo Gosponu Bogu.

Daj nam Bog zdravlje ino veselje,
na tom mladom letu vsega obilja.

Anonim

(Pariška pjesmarica iz 1380.)

SVIT SE KONČA

Svit se konča i slnce jur zahodi,
pravda gine, ljubav stine, tma ishodi.
Djaval jure svoju vojsku kupno vodi,
gda se svrši Sveto pismo, dan prihodi.

Isuhrst je danas zabljen i njegov sluga,
vsaki ki je z Babilona njim se ruga.
Gda to slišah, obuje mi srce tuga,
ar [je] nesklad, krivo gleda drug na druga.

V redovnicih ki čtu sveto evan’jelje
imila bi pravda biti i svršen’je,
a sada je opačen'je i prevraćen’je
i vsakomu dobru delu razoren’je.

Ot istini oči svoji ukloniše,
u pohoteh sego svita zabljudiše,
k bezakonju srce svoje prikloniše,
svojmu telu a ne Bogu ugodiše.

Grdinali [i] biskupi i opati
misle, Boga ostavivše, li o zlati,
duhovna rič ot njih se ne more imati,
ako im se pinezi prije ne plati.

Simuna v tom nasliduju, ki to zače,
kako mnoga duša [sada] v mukah plače,
nijedan to ne razmišlja, ji, pje, skače,
Gdo bi rekal: „Zlo činite!“ — zlo ga vlače.

Mala bratja i koludri predikavci,
remetani, karmeliti kavčenjaci,
vsi popove, koludrice i vsi djaci —
vsi se nazad obratiše kako raci.

Mnozi ot njih, ki, ako bi v sviti stali,
skot bi pasli i kopali i orali,
a sada su prevtil trbuh potpasali —
komu kako Bogu služe veli i mali.

Licemiri, vražji posli, svitom hine,
zlato, srebro i čto mogu moćno pline.
Antihristu put gotove, zlo v tom čine.
Se su oni, kimi [i] duš mnogo gine.

Ki bi hotil božju pravdu udržati
i Isusa njega sina slidovati,
u pokori i ubožstvi grih plakati,
povele ga svojim gnjivom zlo prognati.

Prave: Ti s' ipokrita i šarbuita,
a to tomu bledo lice i ostra svita!
Vlecite ga kvižituru da ga vspita!

Sveti oče kvižituru, ov ti bljudi,
lačan, žejan, nag, bos hodi, a nas sudi!
Prosimo te, da se ov hinac li osmudi!

Ako nam ga svrhu zemlje ne potribe,
slava naša i počten'je nam pogibe.
Krate nam slatka vina i morske ribe!

Anonim

(Misal kneza Novaka iz 1368.)

PISAN NA SPOMENUTJE SMRTI

Plači srcem i s očima
    pomisleći gdi si ninja,
paki skoro kamo ideš,
    kamo ideš, gdi li prideš
ili gdo te tamo prime
    v ono vrime ko ne mine.
Vazda misli ono bitje,
    gdi je žiti, ne umriti.
Semu svitu ča se trudiš,
    jednim časom vse izgubiš,
jer je slava sega svita
    potrpin'je kako cvita.
Ča već živeš to si bliže
    zdi vse ojti, tamo pojti.
Kratak put je kim tečemo,
    o dušah se ne pečemo.
Bludiš išće svita diku,
    a tamo je biti viku.
Čemu krasiš tvoje tilo,
    a vidući da je gnjilo!
Ot zemlje je, v zemlju ide,
    kako oči naši vide.
Ojme, tilo, gdo te ljubi,
    gdo te ljubi dušu gubi.
S vitri tilo mimo ide
    kada smrtni čas te dojde.
Kada duša gre ot tela,
    ne noseći takmo dela,
tada dari sa svit pozna
    gdo ga ljubi gda ga zgubi.
Dokle ti je ovo žitje,
    najdi tebi ono bitje,
gdi je žiti, ne umriti;
    jer si danas, jutri minu,
a tamo je biti vinu.
    Ot sega svita gda se ganeš,
strašan sud je gdi pristaneš.
    Vse ostaviv tamo ideš,
gdi po delih tvojih primeš.
    Nu mislimo o tom sada,
ča se najde od nas tada,
    gdi se duša strahom smete,
a dela se kriti ne te.
    Sudac gnivan grihe vide,
hote pravdov da vse ide
    reki dobrim: Vi pridite,
život večni vi primite.
    A prokletim: Otidite,
v oganj večni vi pojdite.
    Velike tuge tere ljute,
kamo tada naši puti!
    O ka tuga tu grišnikom,
Boga ojti, v muke pojti.
    Ka li radost pravednikom,
biti z Bogom viku vikom.
    Daj Bog nam on žitak
gdi je dika onoga vika. Amen.

Anonim – sa stećaka

(14. stoljeće)

Premilovac

SLOVO O VREMENU

Bože, davno ti sam legao
i vele ti mi je ležati...

Župan Medulin

NIKADA

Nikada mnogo ne imah ...
Nikada ništa nesta ...
A dijelih ...

Presjeničanin

HRELJA

Se leži Hrelja ...

Mnoge zemlje obidjeh,
i domom dođoh,
i počteno
postah.

I na svoji
baštini
legoh.

(ZLATNA KNJIGA HRVATSKOG PJESNIŠTVA OD POČETAKA DO DANAS, Treće, prošireno izdanje, sastavio: Vlatko Pavletić, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb, 1971.)