Dragi Janez,...
Halucinantno restaurirana božićna priča

- Kaj si mi to donesel, Ivek?

- Sitnice, malo vitamina za bolji imunitet, jabuke, mandarinke i škatulu galetini.

- Fala, Ivek, al nisi moral. Bogu fala, tu mi nikaj ne fali. Sve imam: krevet, struju, vodu, stranišće... Čuj, to i ni tak loša ubožnica. Praf za praf, penezi mi i ne trebaju. Da si koju ne popušim, mogel bi i brez toga.

- Dolazi li ti ćer?

- Dojde, dojde. Bila je pre par meseci. Trebal joj je jamac za kredit. Žal mi je jedino kaj decu ne vidim.

- Šta ćeš, prijateju, takav ti je svit danas. Budi sritan da nas još nisu svrstali u mišani otpad. Nego, dobro mi izgledaš, zdravje te služi, a?

- Je, nemrem se potužit. Još da ni toga prokletoga gihta... Prste nemrem micat. Baš dobro kaj si došel. Buš mi napisal jeno pismo. Imam prijatela u staračkomu domu u Ljubljani. Već mi je triput pisal, a nisam mogel odgovoriti. Prokleti prsti...

- Nima problema, Štef, ti ćeš lipo diktirat, a ostalo je moja briga. Daj mi tu kartu i lapiš, pa gremo.

- No dobro, piši...

Dragi Janez,

ne srdi se kaj ti se dugo nis javil. Pa znaš da me giht muči. Ne bi ni sad da mi ni došel onaj moj Dalmoš. Nemrem ti reć kolko sam sretan da si diplomiral, i da te profesor punta da isti posel proširiš u magistrat, a morti i u doktorat. Nadam se da me buš pozval na promociju, ak me pre toga šlag ne strefi pa me otpelaju u znanstvene svrhe na patološku anatomiju pri medicinskem fakultetu. Mislim da ni nama u Zagrebu ne bu loše, ali kad? I kome? Možda unuku kojeg dugo nis videl. Evo zakaj. Morti si čul za ovaj nedavni simpozij gerontologa. Ravnatelj je štel da ja tam predstavljam našu ubožnicu. Ti, tolko pametnih ljudi na hrpi još nis videl. A broj priopćenja da i ne spominjem!... - Jesi stavio uskličnik? Dobro... da se malo odmorim... Možemo dalje:

Svi su se trudili da dokažu kak mi iz ubožnica nismo senilci. Svi su nas tretirali u funkciji općega društvenoga napretka i kao resurs našega ekonomskoga i društvenoga razvoja...

- Šta je i normalno kad je mlađarija utekla vanka - nisan moga odolit.

- Nemoj me prekidat, budem zaboravil gde sam stal.

- Skužaj, neću više. Možemo dalje.

Ti bokca, imal sam dojam kak da sam član akademije nauka. Jedan filozof je proročki rekel: ne oduzimajmo društvu proizvodne snage! Posle toga jednoglasno je usvojen predlog da se čim pre afirmira  gerontogogija. Tu ipak nekaj ne razmem. Zakaj se tak zalažu za ono kaj je već afirmirano. Istina, na krivom mestu, ali afirmirano! A moram ti priznat, dragi Janez, da mi ni baš jasno kaj je to gerontogog. Ak sam dobro razmel, to bi mogel bit nezaposleni pedagog na burzi rada. Ima ih. Malo ih budu prekvalificirali, dokvalificirali na nekom pučkom veleučilištu, i onda na posel. Zato i velim: bu bolje!

Jako me impresioniral jen govornik koji je ukazal na epi... epistemi... joj, ne mrem se sad setit, al ti buš razmel. Kaj se mučim, dobil sam referat, bum ti ga citiral: „na starost u antropogenezi, bitne karakteristike starosti, njene mogućnosti u realizaciji slobodnog čovjeka, ideale staraca, strukturu i funkciju starosti kao četvrte ontogenetske etape čovjekova razvoja, gerontogošku komunikaciju, organizaciju gerontogoških institucija, osposobljavanje gerontogoških kadrova i evaluaciju svih gerontogoških djelatnosti radi uspostavljanja relativne regulacije u gerontogoškom cirkusu... pardon, ciklusu“.

Niš ne razmem, al sam impresioniran. A verujem da buš i ti kad ovo pročitaš. Jedva čekam da nam u pomoć stignu dokvalificirani pedagogi!

Posle simpozija detaljno sam informiral ravnatelja o svemu kaj sam čul. I znaš kaj mi je rekel? Rekel je: ne bumo mi, Štef, čekali ostvarivanje aktivne starosti i dokvalificirane pedagoge s burze. Idemo mi odmah. Ti, Štef, ti buš ded mraz za Božić! Bu nekaj...

Puno zdravlja i sretan Božić želi ti tvoj stari prijatel!

- Fala Bogu da si završija, ruka me zabolila, nisan je baš trenira za ovu vrstu posla. Nego, sitija si me da je prije par dana u Saboru, o ovomu šta sad pišeš Janezu, govorija oni šta su ga penzioneri izbacili iz stranke. Prema onomu šta je reka učinilo mi se ka da ste bili na istomu simpoziju. Ali on nije spominja gerontogoge i mogućnosti slobodnoga čovika, već stogodišnjake i niki ejđizam??... Sva srića da je predsjednik Sabora prije njega reka da zastupnici slobodno mogu halucinirat i da zbog toga neće bit opominjanja, jer da haluciniranje ne spada u povredu poslovnika.

Ivo Klarić