Za Jugoslavije se puno lakše zadovoljavala pohota
(ili tugovanje jednog praxisovca)

Uvek sam si mislil kaj to treba značit pojam istraživalačko novinarstvo? Konačno sam svatil tek nakon objavljenog razgovora z starim praxisovcem, kak se pohvalil misleči se usporediti z Brankom, Danilom, Dankom, Gajom, Ivom, Milanom, Predragom, Rudijem i drugim njihovim prijatelima koji su po letu na Korčuli o državnom trošku naveštali radosnu vest onog poznatog šovinista Drageca (Karla) Marxa poznatog po tome da je puntal proletere na svetsku revoluciju, a sam bil njihov „klasni neprijatel“. Reč je o razgovoru z Perom Kvesičem objavlenim v Večernjem listu.

Kaj je tu istraživalačko? Pa to da ga je, ko zna zakaj, odnekud spuknul onaj Nedžad Haznadar, inače poznati novinar. Di ga samo našel? To je zbiljam bil posel vredan divlenja, dostojan angažmana jednog Indiane Jonesa (ak razmete kaj mislim).

Daklem, taj je našel tog Peru Kvesiča na kojeg smo svi zaboravili. Valda se i sam Pero iznenadil kad mu se taj pojavil na kučnim vratima.

Pročital sam intervju. I o čemu se najviše govori!? Pa zna se! O polnim opštenjima u bivšoj Jugoslaviji (kak bi se to reklo na srpskom). O tome Pero raspreda na skoro trečini napisa. I kaj veli?

Veli da je spolni život radnika, seljaka i poštene inteligencije v bivšoj Jugoslaviji bil puno razvijeniji nego v demokratskoj Hrvatskoj. Pogotovo v onim šezdesetim godinama kad je i on tome pridonosil kolko je mogel više. Nije se niš drugo niti delalo. Valda je zato socijalizam i propal, jer su se ljudi mesto na radnim mestima trošili v krevetima.

Dobro, i tak cilj ni bil da se zaradi, nego da ljudi imaju posla.

Zato sad i proklinjeju propast socijalizma i osnutak hrvatske države.

I ja o tome imam dokaze. Poznam par starih Varaždinaca, nekadašnjih članova Saveza komunista i Socijalističkog saveza radnog naroda Hrvatske, inače sve poštenih Zagoraca, več v sedamdesetima i osamdesetima. Penzionere iz Varteksa, Bobiča, Kalnika i VISa, sve poznatih varaždinskih poduzeča. Sastajemo se na sajmištu automobila nedeljom. To njima z malim penzijama dojde ko kakav izlet!

I onda slušam njihove uspomene iz vremena radničkog samoupravljanja. Zna se, sve se svodi na priče o tom kak su po magazinima pritiskali pucke koje su došle sa sela radit v fabriku i gradit pravednije društvo. Posebno su opširni opisi sindikalnih izleta na Trakoščan i u Ptuj. Ima se kaj za čuti, makar se često ponavljaju.
I koji je zaključak?

I oni misliju kak je v Jugoslaviji seks bil na višoj ceni. Za Tita su bili v punoj snagi i mogli su (kad su mogli) kad su šteli. A sad su starčeki i više nemreju! A za sve im je kriv HDZ i Franjo Tuđman. Zna se!

Miroslav Klemm